ja

Zašto baš Helenina kutija.Eto tako možda neko i poveže.

Bez ruku i nogu ostaje samo glava.Ženska glava.

1.Budimo centar svega što se trenutno oko nas zbiva.Budimo ono što jesmo.Budimo spontane,a oni nek mislu.

2.Nemojmo biti  umorne,onda gubimo slobodnu volju.

3.Realizirajte ideje koje se čine nemogučima.Oni su poticaj.

4.Sjetite se dana kad su u vama ostali neki topli mirisi iz prošlosti.Sigurno su još u nama.

5.Nek vam ljubav bude vodilja u životu i samo to,pa makar je i ona potrošni materijal,makar vas i potrošila.

6.Kad jednog dana pomislite da je kraj,i da vas niko ne razumi ne to je smo novo buđenje.

Napomena: a što se tiče sexa trošite se što više,di god ima feelinga.

Dan kao i jučerašnji a isti če biti i sutra.Bit če isto.I tako za sve nas.Ima li koga tko če napraviti sutra nešto posebno?

Sunčam se na krevetu,jer kad legnem normalno onda je to opet klasika.Biram svaku sitnicu da je izokrenem a da nije baš neka perverzija.Umorna od svega branim se teorijom da sam glupa i da ništa ne razumim.Tako mi je lakše.Tko zna možda i jesam,možda toga nisam ni svijesna.

Nije me ni briga.Rekli bi moji a za koga čerce.Sve u svemu tipična klasika u raljama života.

19.5.95 sam napisala da se osječam fino,osmisleno,želja mi je bila da se udam ipak prije tridesete.NESVJESNO STANJE

15.7.97 sam napisala sva sretna kako to sve funkcionira ali kako ga još uvijek ne volim,ali eto djeca bla,bla,bla,bla TOTALNO NESVJESNO STANJE

18.10.98.pišem prijateljici u inozemstvu,kako je tu super,da imamo more,da nam je lipo

i da sam ja najsritnija žena na svitu,ali još ga uvik ne volim.Lažem samu sebe i njoj prodajem maglu.VEČ TADA JE SITUACIJA ZA BESVJESNO STANJE.bla,bla,bla

Ovo je sad 2007 ili sam se probudila iz svih tih stanja ili sam totalno PROGLUPILA.

Vrlo vjerovatno ovo drugo.I sad dok sve posložim trebam brzinu vremena,trebam sekunde,i sve mi je dragocijeno i dan danas ga ne volim.Dapače još manje.

Sažetak koliko li je nas u brakovima bez ljubavi,sranjima,promašenim idejama,

uzaludnim traganjima,umornim mozgovima,duboko sakrivenim mislima.Koliko je nas ovaca

koje smo u stadu a niti se ne vidimo,niti njušimo.Koliko je toga bilo beskorisno.

A moje sekunde idu biže u nepovrat.Ne volim upotrbljavati rič uzalud,ali morat ču završiti snjom.Nadam se da sve ovo napisano neče biti uzaludno.

Bez obzira koliko ste me uspili razumit,mislim da se ipak poneko našao u svemu ovom napisanom.

Dalmatinka

TEŠKO MI PADA SVE OVO KAO DALMATINKI KAD GLEDAM I ČITAM SVA OVA PREPUCAVANJA IZMEĐU SLOVENACA I HRVATA I OBRNUTO.

TEŠKO MI JE JER OSJEČAM DA NIJE SVE TAKO KAKO POLITIKA NALAŽE.DOĐE MI DA JAVNO I BESPLATNO POZOVEM SVE SLOVENCE KOJI ŽELE DOČI U DALMACIJU.

NISMO NEKA KONKURENCIJA I MALO JOŠ KASKAMO ZA IN TURIZMOM ALI PRIRODA JE SAMA PO SEBI TOLIKO LIPA DA JE I TO PONEKAD DOVOLJNO.

DAJTE SAMO MALO LJUBAVI PA NE MOŽEMO BITI BLIŽI.TAKO SAM TUŽNA KAD SVE OVO ČITAM I VIDIM.PA IMA LI JOŠ NORMALNIH LJUDI ILI JE SVE BAŠ SVE OTIŠLO U POLITIKU,DOBRI NAŠI SOSEDI.

ZAJEDNO SMO JAČI.ALI MISLIM DA OD OVE ZADNJE REČENICE JOŠ DUGO NEČE BITI NIŠTA.NAŽALOST.LP POZDRAV SVIM DOBRIM LJUDIMA

Svim ljudima dobre volje ugodne blagdane i Veliki pozdrav iz prohladne Dalmacije.

Opet ču početi kako je 17 stupnjeva i da je sunce i vedro svaki dan.Dalmatinski standard.

Svakodnevnica.Ne želim prepričati viceve,jer ponekad je i život sam kao vic.Što mu se više bližiš vidiš prosto da je jedan vic.Kad se okreneš unatrag šta bih uopče lipog zapamtio.

Djetinjstvo,školu,vrtić ako se još uopče sječaš.Prve ljubavi?Prvog poljubca.Zar ne sve je bilo kao vic.Sigurno treba vremena da to uopče zaključiš.A mi tako ozbiljno vodimo borbu sa svakodnevnicom,tako se trudimo da to na nešto sliči,da ukrasimo svaki dan.Svojim življenjem.

Pa i ovaj blog je vapaj da je život jednostavno vic.

Kod nas je još toliko vedro i sunčano bez obzira što je sredina jedanaestog miseca.Standardno.Nema bure i nekih je 11 stupnjeva.Dosta ugodno.

Jutros sam doma.Imam nekih obaveza koje ne mogu zaobiči.Kod nas se ništa ne događa.Sve je u ustaljenom kako mi kažemo toču.

Tužna sam jer nam ne skija naša Janica,ali eto i mala Jelušić je bila jako dobra.Iznenađujuče dobra.

Mojoj djelatnici je danas rođendan,pa ču malo ubiti popodne.Nadam se da ču uspiti uskladiti sa tmurnim rasporedom.Dugo nisam pisala jednostavno nisam imala šta napisat.Bilo je novog,ali to su intimne,intimne stvari.

Ovo je malo misto i stvarno se ništa specijalno ne dešava.Još kad dođe zima.A eto sitila sam se brali smo masline.I pravili smo maslinovo ulje.I to je sve.

Ne znam kako če ovo ispasti ali išlam sam vježbati kako prebaciti sliku na moju objavu.Valjda če ispasti dobro.Eto i Vaš predsjednik je od danas na blogu,eto to se dogodi kad dalmatinka dođe na slo.siol.blogos.

Ali,ali svaka čast mi nismo još u takvoj prilici i sumnjam da če se tako nešto i dogoditi.Svaka čast.Možda je to samo javljanje u vezi ovih lokalnih izbora,ali nadam se da sam u krivu(napaka).

Kod nas je teška situacija tek nakon 16 godina su naši strašni političari zaključili da su se neki basoslovno obogatili u ratnom vihoru,od šverca oružjem,droge i svim sličnim aktivnostima koje se vrlo lako mogu izvesti u ratnom vihoru.Oni su se bogatili,i danas su ugledni građani Ljepe naše.

I oni bi da uvik od nekoga strahujemo ili od Slovenaca,ili od Srba samo da je njima lipše,jer dok je raja blesava njima je lipo.

A mi obični mali ljudi koji nismo tako žestokih apetita i ne želimo više njihove mrvice,želimo samo da nas puste na miru,da se možemo zaposliti bez mita i korupcije,da svoja znanja možemo usavršavati,da naša dica budu bez mržnje i nacionalnih sklonosti i predrasuda,da imamo nešto od ovog mora i sunca,a ne samo nekakvi tajkuni.

Da možemo živiti normalno i da živimo od svog posla i rada a ne od nekakvih socijala,dječjih doplataka ili crnčiti kod tajkuna.

Očito sam pročitala onaj blog o preseljenju u Ljubljanu 1977 i vratila se u stvarno neka lipša vrimena.Nekima i nekolicini je mnogo lipše sada.Vjerujte mi.Eto neka bude demokracije.

Ovdje sam kao uljez,i ne triba mi šifra jer sam odmah prepoznatljiva čim nešto napišem.Evo ajmo pucati staru ofucanu temu LJUBAV,ali u nekim poznijim godinama recimo u četrdesetima.Može li te puknuti nekakav val osječaja za koje si i zaboravio,za koje misliš da su izgubljene u tvojim nekakvim dvadesetima.

Da li možeš doživjeti nekakv come back u velikom smislu i da li je to to ili samo umišljaš?

Je li to moguče?Da li možeš održati onu životnu svježinu kao što je ljubav?

Dobila komentar i to Spličanin koji uredno piše na slo.jeziku.Nemoj se vratit ni u ludilu.Nije ode sve na mistu.Viruj mi.A sad lipo pomozi,ne snalazim se baš iako dosta razumin slo.ali ne baš sve tako ko ti.Nečeš se baš zaljubit jer sam zamisli poročena,ali sam sljedeči petak u Ljubljani i tome se veselim više nego išta.Dolazim na jedan rođendan.Taman mi muž javlja da če mi ostaviti i šipke i mandarine za jedno pola sata.

Tribala bi na posao ali to kod nas dalmatinaca i ne ide tako brzo.Skoro je 09,a ja sam još doma.Pošto imam privatni biznis mogu i kasnit,a i dica su tu negdi,pa opet mogu kasnit,jer ode kod nas sve za demografsku obnovu.

Bilo je sunce još uvik nije ledeno,negdi je oko18 stupnjeva i blizu sam Splita,između Splita i Zadra.Zlatna sredina.Grad koji je postao totalna vukojebina.Ali eto imamo more,imamo sunce i to je sve.To nam je jedino što imamo.

Moram izgurati dan,da ne potrošim puno mobitela,da skuham dobar ručak,tako da meni ništa ne ostane,jer svoju dobru liniju želim i dalje zadržati i biti u top formi,jer jednog dana čemo i mi u Evropu pa čemo izgledati evropski.Moš mislit.

To bi bilo to.

Ne znam možda ču uletit bez veze,možda me niko neče razumit,ali ovo je baš gušt pisati svoj dnevnik tu u stvari među vama.Bit če malo čudno.Za početak neču ubacivati ovaj naš ć več ču koristit č.Možda  naučim nešto i slovenskog jezika.Bila sam na našem blogu ali to je teška tuga.Kao da si upa među same tinejđere koji pišu takve gluposti,da mi je bilo baš glupo.Mislim da če ovo biti dosta interesantnije.